Da je u Plje­vlji­ma sve ma­nje za­po­sle­nih go­vo­ri po­da­tak da je tre­nut­no 5. 828 onih ko­ji ra­de. Taj pad bro­ja za­po­sle­nih u od­no­su na 1984. go­di­nu, ka­da je u plje­valj­skim pred­u­ze­ći­ma ra­di­lo oko 14 hi­lja­da rad­ni­ka, je stra­ho­vit. Opa­da­nje bro­ja za­po­sle­nih u Plje­vlji­ma je po­če­lo 1998. go­di­ne za­tva­ra­njem Rud­ni­ka olo­va i cin­ka „Šu­plja sti­je­na“, ka­da je bez po­sla osta­lo 440 rad­ni­ka. Ipak, de­ve­de­se­tih go­di­na pro­šlog vi­je­ka pad bro­ja za­po­sle­nih ni­je bio to­li­ko ve­li­ki jer je 1990. go­di­en u Plje­vlji­ma ra­di­lo ne­što vi­še od je­da­na­est i po hi­lja­da rad­ni­ka. Od ta­da broj za­po­sle­nih je u stal­nom pa­du, a taj trend će oči­gled­no bi­ti na­sta­vljen. Iz Rud­ni­ka uglja na­ja­vlju­je se sma­nje­nje bro­ja za­po­sle­nih za oko 500 rad­ni­ka. Ta­kva po­ru­ka ša­lje se iz lo­kal­ne upra­ve i pred­u­ze­ća či­ji je osni­vač Op­šti­na, gdje bi bez po­sla tre­ba­lo da osta­ne vi­še od 150 rad­ni­ka.
-Sve na­vo­di na či­nje­ni­cu da će u na­red­noj go­di­ni bi­ti uga­še­no bli­zu ili čak hi­lja­du rad­nih mje­sta. Ono što se de­ša­va u Rud­ni­ku uglja ve­o­ma je za­ni­mlji­vo. Rud­nik se de­ce­ni­ja­ma zlo­u­po­tre­blja­va i iz nje­ga se po­boč­nim li­ni­ja­ma iz­vla­či ko­rist, dok se ova ne­kad uspje­šna kom­pa­ni­ja gu­ra u am­bis. Svi­ma je ja­sno da ta­mo ima do­sta zlo­u­po­tre­ba ali ako se pra­vil­no i po­šte­no bu­de po­stu­pa­lo, Rud­nik ima sna­ge da pre­bro­di kri­zu - na­vo­di se u sa­op­šte­nju NVO „Mre­ža sje­ve­ra“ i is­ti­če da se ko­nač­no tre­ba za­u­sta­vi­ti pro­pa­da­nje Plje­va­lja, a kao pr­vi ko­rak to se mo­ra ura­di­ti za­u­sta­vlja­njem ga­še­nja rad­nih mje­sta.
Za pred­sjed­ni­ka sin­di­kal­ne or­ga­ni­za­ci­je Rud­ni­ka uglja Mi­lo­ša Obre­ni­ća, Rud­nik je i da­lje na­ja­ča kom­pa­ni­ja u Cr­noj Go­ri. Obre­nić ne kri­je da sum­nja u in­for­ma­ci­ju da će 500 ru­da­ra osta­ti bez po­sla, ali upo­zo­ra­va da je to mo­gu­će da se de­si ako se na­sta­vi sa do­vo­đe­njem dru­gih pred­u­ze­ća da ra­de po­slo­ve ko­je bi tre­ba­li da ra­de za­po­sle­ni u Rud­ni­ku uglja.
-Lič­no ne vje­ru­jem da mo­že do­ći do sma­nje­nja bro­ja za­po­sle­nih u Rud­ni­ku uglja sa hi­lja­du na 500. Rud­nik ne mo­že da osta­ne sa­mo sa 500 rad­ni­ka. To je je­di­no mo­gu­će ako se na­sta­vi sa prak­som da po­slo­ve u Rud­ni­ku uglja od­ra­đu­ju dru­ga pred­u­ze­ća, a da se po­je­di­ne rad­ne je­di­ni­ce ga­se, kao što je slu­čaj sa tran­spor­tom ili odr­ža­va­njem - ka­že Obre­nić, is­ti­ču­ći da je iz­grad­nja Dru­gog blo­ka Ter­mo­e­lek­tra­ne šan­sa da se sa­ču­va ne sa­mo Rud­nik uglja, već či­ta­va Plje­vlja. Pre­ma nje­go­vim ri­je­či­ma onaj ko je pro­tiv iz­grad­nje Dru­gog blo­ka on je pro­tiv či­ta­vih Plje­va­lja. Obre­nić je po­zvao i sve po­li­tič­ke su­bjek­te da po­mog­nu oko iz­grad­nje ovog in­du­strij­skog po­stro­je­nja, po­ru­čiv­ši da u ovom slu­ča­ju po­li­ti­kan­stvo tre­ba osta­vi­ti po stra­ni.
- Oni ko­ji ra­de pro­tiv iz­grad­nje Dru­gog blo­ka Ter­mo­e­lek­tra­ne sa­hra­nju­ju Plje­vlja- sma­tra Obre­nić i do­da­je da se sje­ća 1986. go­di­ne ka­da je u Rud­ni­ku uglja ra­di­lo 2.450 rad­ni­ka. Ka­sni­je se taj broj sma­nji­vao i sa­da je oko hi­lja­du za­po­sle­nih, ali Obre­nić sma­tra da taj broj ne tre­ba sma­nji­va­ti.
Obre­nić is­ti­če da su Plje­vlja ne­pra­ved­no za­po­sta­vlje­na i da se njih mno­go vi­še uzi­ma ne­go što se da­je.
-Plje­vlja su pri­vred­na ko­lo­ni­ja Cr­ne Go­re. Ako ne bu­de Dru­gog blo­ka, on­da pred­la­žem da se u Plje­vlji­ma iz­gra­de de­po­ni­je za ot­pad či­ta­ve Cr­ne Go­re. Da se gr­o­blja ise­le, a da se omla­di­na ra­se­li i za­po­sli u ne­koj dru­goj sre­di­ni. Ne­ka se u ovoj sre­di­ni le­ga­li­zu­ju i la­ke i te­ške dro­ge, pa ne­ka se ta­ko jed­nom za sva vrem­na sa plje­valj­skim kra­jem za­vr­ši- is­ti­če Obre­nić.
Iz opo­zi­ci­o­nih re­do­va po­ru­ču­ju da sre­di­na ko­ja gu­bi sta­nov­ni­štvo pro­pa­da. Oni na­gla­ša­va­ju da Plje­vlja u od­no­su na 1948. go­di­nu ima­ju oko osam hi­lja­da ma­nje sta­nov­ni­ka i da se taj broj po­čeo sma­nji­va­ti de­ve­de­se­tih go­di­na. Kao po­seb­ni udar na Plje­vlja, opo­zi­ci­o­na­ri is­ti­ču pri­va­ti­za­ci­ja lo­kal­nih pred­u­ze­ća ko­ja su osta­la kao po­sled­nja imo­vi­na za pro­da­ju.
-Već mje­se­ci­ma una­zad u lo­kal­noj sa­mo­u­pra­vi i dru­štvi­ma či­ji je osni­vač op­šti­na, na­ja­vlju­ju ot­pu­šta­nja za­po­sle­nih. Tu na­ja­vu je po­tvr­di­la i Vla­da Cr­ne Go­re ko­ja je do­ni­je­la za­klju­čak ko­jim oba­ve­zu­je lo­kal­ne upra­ve da do­ne­su plan za rje­ša­va­nje vi­ška za­po­sle­nih, a ko­ja je pret­hod­no do­ni­je­la i ured­bu o vi­si­ni ot­prem­ni­na za sve za­po­sle­ne u dr­žav­noj i lo­kal­noj upra­vi. Sve uka­zu­je na na­mje­ru DPS vla­sti da na­sta­vi sa ot­pu­šta­nji­ma u Plje­vlji­ma, či­me bi nji­hov ukup­ni bi­lans od 1990. go­di­ne iz­no­sio pre­ko 5.000 rad­ni­ka di­rekt­no otje­ra­nih na uli­cu. Kraj­nja je na­mje­ra oči­gled­no pro­da­ja i po­sled­njih re­sur­sa u vla­sni­štvu dr­ža­ve i op­šti­na, a to su lo­kal­na jav­na pred­u­ze­ća, či­me bi pro­ces ras­pro­da­je Cr­ne Go­re bio okon­čan - ka­že od­bor­nik DF-a u lo­kal­nom par­la­men­tu Ni­ko­la Rov­ča­nin.
On do­da­je da je 2008. go­di­ne u Plje­vlji­ma bi­lo oko se­dam i po hi­lja­da za­po­sle­nih i da je od ta­da do da­nas uga­še­no oko hi­lja­du i 800 rad­nih mje­sta.
B. Je.


Pen­zi­o­ne­ra se­dam hi­lja­da

U Plje­vlji­ma je 6.951 pen­zi­o­ner, a 1.957 li­ca pri­ma so­ci­jal­nu po­moć ili ne­ku vr­stu na­kna­de, dok je 2.831 oso­ba na evi­den­ci­ji ne­za­po­sle­nih. Ve­li­ki broj mla­dih i rad­no spo­sob­nih li­ca ko­ri­ste sva­ku pri­li­ku da odu iz Plje­va­lja i da po­tra­že po­sao u ne­koj dru­goj sre­di­ni.